Život je prepun iznenađenja i zaista je magično kako stvari mogu da nas zadese čak i onda kada nemamo prevelika očekivanja.

Kao žena „starog kova“ rođena 1963. godine u jednom malom mestu, cela suština je bila – dobro se udaj i rađaj decu. Nemojte me pogrešno shvatiti, nema ništa lošeg u tome, i ja sam se kretala tom trasom. Imala sam svoja uživanja i avanturice u mlađem dobu ali sve u granicama.

Da se ne vraćam previše u prošlost, ja sam našla muškarca, budućeg muža, udala se, postala majka…

I bez želje da ulazim u prevelike detalje, pre nekoliko godina brak se raspao. Prosto to je bilo to i oboje smo to znali i osetili. Rekla bih da je oboma laknulo i da smo srećno potpisali papire ostavši u dobrim odnosima.

Ali tada je došla kriza. Valjda je to normalno za ženu srednjih godina ali ja sam zaista postala usamljena. U svom malom krugu prijatelja, bilo kakva pomisao na ponovno upoznavanje i odlazak na sastanke bila je nadrealna. Međutim, želja u meni je iz dana u dan rasla… Želja za druženjem, za dodirom, za strašću, intimnim odnosima…

Kako godine idu tako i ja idem sa vremenom. Nisam se bojala novih tehnologija i umela sam se snaći na internetu podjednako dobro kao i na svom novom telefonu. I tako sam, zahvaljujući slobodnom vremenu kojeg imam na pretek, došla do zanimljivih internet stranica za upoznavanje.

„Upoznavanje preko sms poruka!“

Zvuči intrigantno, zar ne? Zvuči uzbudljivo…

Priznajem, nisam imala hrabrosti u početku. Posećivala sam sajt i čitala tuđe oglase ali sam odgađala nedeljama. I nije da sam se plašila da im se neću dopasti. Možete da pričate šta hoćete i da sam bucka, i sve to… ali za ženu u mojim godinama smatram da sam u odličnoj formi i da imam zavidnu figuru.

Bilo kako bilo, jedno veče, opuštala sam se u svom stanu… i pomislila da bih trebala da se slikam. To bi bio prvi korak. Jedna slika, nasmejana, vedra, bez previše sređivanja… I tako je nastala slika koja je i danas na ovom sajtu.

Tekst koji sam postavila je bio iskren i direktan! Zaista ne želim da se foliram ili da dajem lažnu nadu. Napisala sam šta mislim, objasnila kako se osećam i poslala kratak oglas. Očekivanja? Najiskrenija da budem – očekivanja nisam imala.

Tačnije nisam ih imala do sutradan. Jer tada je stigla prva u nizu poruka. Srce mi je kucalo ubrzano i bila sam uzbuđena toliko da mislim da se godinama unazad nisam tako osećala. Da su ljudi toliko hvalili moj osmeh moje telo i prosto mojih tih par rečenica… bila sam u šoku!

I kuckala sam sa njima… dugo, svakodnevno, sa osmehom na licu… ali i sa toplinom na nekim drugim delovima tela. Bilo je žestoko i strastveno. Bilo je božanstveno i uzbudljivo… i tada, poželela sam više.

Dotični je bio nešto mlađi od mene ali apsolutno čovek na mestu. Privlačan, vaspitan, zaposlen, slobodan… i najlepše od svega – iskreno sam mu se svidela. Osetila sam to i nije bilo foliranja niti slatkorečivosti.

Ugovorili smo sastanak. Posle toliko decenija, Marinika je ponovo imala romantični susret.

Trema, neizvesnost, klecanje u kolenima, dlanovi se znoje.

Sreli smo se na ugovorenom mestu i iskra je zasijala od prvog trena. Kavaljer, kulturno obučen, sređen, mirisao je predivno. Razgovor je dobrim delom išao u smeru – ma dal je moguće da smo se našli i upoznali preko sms poruka i da smo sada tu?

Nije bilo ni sekunde sumnje u meni da neću poći sa njim to veče. I pošla sam. Nasmejana ja sam ga poljubila i pošla sa njim kod njega u stan. Doživela sam orgazam sa njim nekoliko puta preko poruka, bio je pravi zavodnik sa rečima… a nije me razočarao te večeri ni na njegovom velikom krevetu… ni u njegovoj kuhinji, na kauču… niti u kupatilu.

Upoznavanje preko poruka mi je otvorilo oči i ja nisam ista osoba pre i posle te spoznaje. Veselim se svakoj novoj poruci koju dobijem i preporučujem svim damama koje se stide ili plaše – probajte. Ako vam se ne svidi, sve je anonimno, samo ugasite telefon i rešeno. Ali sumnjam da će biti tako…

Ispovest napisala: Marinika